Port za hemoterapiju iskustva

Svoj radni vek proveo sam u sistemu gde nema straha, u vojsci. Sve je organizovano i nema prostora za strah. Ustaješ rano, naređenja, odgovornost. Ali kada sam saznao za dijagnozu i kada su mi saopštili da imam adenokarcinom pluća, osetio sam da mi se tlo pomera pod nogama. Nisam ni pomislio da je kraj ali sam znao šta me čeka.

Terapiju i dalje primam, bolest je hvala Bogu pod kontrolom, ali nije lako. Svaka terpija i psihičkii fizički je teška. Teške su bile i moje vene od hemoterapije, tvrde, bolne, povlače se. Sve je to bio užasan napor za mene.

Na VMA su mi predložili ugradnju porta za hemoterapiju. Iskreno, nikada nisam čuo, i malo ko zna o tom malom čudu. Čak i među pacijentima, niko ne zna, kao da je to neka tajna. A nije. To je blagodet. Ugradnja je trajala pola sata, i sada moje terapije na tri nedelje prolaze mirno. Nema više bojazni hoće li naći venu. Sedim, primam terapiju i znam da moje telo više ne trpi. Mi, vojnici moramo da budemo heroji. Ali ja sada samo tražim mir i da dostojanstvo, da podnosim ovu borbu. Mali sistem sada radi za mene.

Gledam decu i plačem skrivena u kupatilu. Gledam kosu, nema je. Bol.Strah. Sve dodje odjednom a ti ne možeš da se sabereš. Karcinom dojke, na sreću primarni. Zračenje i hemoterapija postanu ti najvažniji. Onda vene, i niko me nije pripremio da će sve biti tako teško. Svakog jutra sam gledala jastuk pun kose, četku, slivnik u kupatilu sam čistila non stop. A vene, moje ruke, e to je posebna priča. Boli, kad pritisnem kao da je kamen unutra. I najgore, kad dodjem da primim terapiju, strah „hoće li mi naći venu“. I tada sam prvi put čula za port kateter od moje doktorke. Uputila me je na vaskularnog hirurga u Resavskoj, u Beogradu, koji je za sat vremena meni spasio život. Sve je bilo drugačije. Spasio me je dodatne patnje. Zato pričam. Da sve žene koje prolaze sličnu ili istu priču, pročitaju i olakšaju sebi. Toliko godina se koristi u inostranstvu da je neverovatno da tek poneko o njemu prozbori.

Nisam uklonila port, završila sam sve cikluse lečenja, dobro sam. Kosa mi je porasla. I deca, za ove tri godine. Sa portom sam prvi put prošlog leta išla na more. On je zaključan, tako se kaže, i ne daj Bože, tu ako opet zatreba. A znam da neće.