Nakon intervencije, 5-10 dana, to najčešće bude sedmog dana, prima se prva terapija preko port katetera. Ako vaskularni hirurg proceni da je bezbedno, to može biti i petog dana od ugradnje.
Koža ne sme imati crvenilo, bol ili otok. Pre punkcije iglom, koža se detaljno dezinfikuje.
Koža koliko god da je peremo nije sterilna. Možete da je operete detaljno, ali i dalje nije sterilna. Na njoj su mikroorganizmi, bakterije, koje nam ne prave problem. Ne kada smo zdravi. Ali, kod punkcije porta, ako se ne uradi detaljna dezinfekcija, može kroz kožu ući u sistem direktno u venu. Bilo koja bakterija, koja je redovni stanovnik naše kože može ući u krvotok.
Šta se sve nalazi na našoj koži?
Staphylococcus epidermis, Staphyloccocus aureus, Corynebacterium (Propionibacterium). One su mirne na koži, ali ako udju u naš krvotok, postaju opasne. Port je strano telo i svaka bakterija lako može da se doslovce zalepi. Stvori se tzv. bioflm, i tada antibiotik koji se eventualno uključi uopšte ne deluje. U tom slučaju, vađenje porta je jedino rešenje.
Da do toga ne bi došlo...
Dezinfekcija porta pre punktiranja je najvažnija. Standrad koji je postavljen mora da se poštuje. Medicinski radnik koji punktira port toga striktno mora da se pridržava. Centar gde se ubada mora biti najčistiji. Pokreti dezinfekcije vrše se u krug, da bi se bakterije odmakle od mesta gde se punktira. One ne smeju da se vrate ka centru, nego od centra gde se ubada igla. Nema brisanja tamo-vamo, jer će se bakterije tako vratiti. Namerno ovo plastično objašnjavamo, jer ako se to tek tako briše oko mesta punkcije, dezinfekcija nema efekta. Ona je poništena.
Dezinfekcija kože je zato važan postupak. To se zove aseptični uslov pristupa centralnom venskom kateteru.
Antiseptik se stavlja kružnim pokretima od mesta uboda ka splja. Koža se potom malo prirodno osuši, jer antiseptik mora da ispari. Ubod kroz vlažnu kožu, može da unese bakterije u dublje slojeve i smanji zaštitu. Ovo je ključni deo.
Ali, tri koraka su važna. Prvi, mehanički se uklone nečistoće. Drugi, antiseptička dezinfekcija. I treći, podrazumeva isto nanošenje antiseptika, da pre punkcije koža bude potpuno dekontaminisana pre nego što igla prodje kroz kožu direktno u port, a zatim u krvotok. Zadnji korak znači da je punkcija izvedena u najčistijim mogućim uslovima.
Zašto je ovako?
Dokazano je da jednokratna dezinfekcija nije dovoljna za ulaz direktno u venu.
Zašto o ovome govorimo?
Standardi moraju da se poštuju, i svako ko ne poštuje postavljene postulate, rizikuje. Pre svega zdravlje pacijenta, a pored toga snosi odgovornost za neetičko ponašanje. Naš cilj je pre svega da edukujemo pacijente i članove njihovih porodica, ali i da kao pioniri u postavljanju porta u Srbiji, ukažemo na naizgled „bezazlene“ opasnosti. Port za hemoterapiju je široko raspostranjen sa decenijskom upotrebom, ali može da napravi problem pacijentu nesavesnom dezinfekcijom i nesavesnim pristupom.